16. Srpanj / 16.07.
Stigli smo do 16. jula, dana kada je čovečanstvo krenulo u osvajanje nebeskih prostranstava, dok je u Srbiji ovaj datum udario temelje opštem opismenjavanju naroda.
Dana 16. jula 1969. godine iz Svemirskog centra Kenedi na Floridi lansirana je misija Apolo 11, najpoznatija svemirska misija u istoriji čovečanstva. Cilj ove misije bio je da po prvi put dovede ljude na Mesec i bezbedno ih vrati na Zemlju.
Posadu su činili astronauti Nil Armstrong, Baz Oldrin i Majkl Kolins. Nakon četvorodnevnog putovanja, letelica je stigla u orbitu Meseca, gde je lunarni modul „Eagle“ odvojen od komandnog modula u kojem je ostao Kolins.
Dana 20. jula 1969. godine Nil Armstrong i Baz Oldrin spustili su se na površinu Meseca, dok je Kolins ostao u orbiti. Armstrong je postao prvi čovek koji je kročio na Mesec, izgovorivši čuvenu rečenicu: „Ovo je mali korak za čoveka, ali veliki skok za čovečanstvo.“
Astronauti su proveli nekoliko sati na površini Meseca, prikupljajući uzorke tla, postavljajući naučne instrumente i fotografišući teren. Misija je uspešno završena povratkom na Zemlju 24. jula 1969. godine.
Apolo 11 bio je deo šireg svemirskog programa Sjedinjenih Američkih Država tokom Hladnog rata, u okviru trke sa Sovjetskim Savezom za dominaciju u svemiru. Uspeh ove misije predstavljao je veliki tehnološki i politički trijumf.
Misija Apolo 11 označila je vrhunac ljudskih dostignuća u svemirskim istraživanjima. Pokazala je da je moguće ostvariti ciljeve koji su do tada delovali nedostižno i otvorila vrata daljem istraživanju svemira.
Sletanje na Mesec ostaje jedan od najvažnijih trenutaka u istoriji čovečanstva. Apolo 11 nije bio samo naučni uspeh, već i simbol ljudske radoznalosti, hrabrosti i sposobnosti da se pomeraju granice mogućeg.
Upotreba kolačića (eng. Cookies). Ovaj sajt koristi kolačiće u cilju analize saobraćaja i poboljšanja korisničkog iskustva. Daljim korišćenjem sajta izjavljujete da se slažete sa upotrebom kolačića.