Na današnji dan 1792. godine, 24 brokera potpisala su Sporazum ispod platana (Buttonwood Agreement) u Njujorku, čime je zvanično osnovana institucija koja će postati Njujorška berza (NYSE). Umesto haotičnog trgovanja na ulicama, brokeri su se obavezali na fiksne provizije i međusobno prvenstvo u trgovanju, postavljajući temelje za moderno finansijsko tržište i globalni kapitalizam.
Naučna osnova berzanskog poslovanja i formiranja cena oslanja se na zakon ponude i potražnje, ali i na napredne matematičke modele procene rizika i vrednosti imovine. Jedan od ključnih koncepata za razumevanje kretanja tržišta je hipoteza efikasnog tržišta (EMH), koja sugeriše da cene akcija u svakom trenutku odražavaju sve dostupne informacije.
Glavna formula (Vrednovanje akcija - Model diskontovanog dividenda):
$$ P_0 = \frac{D_1}{r - g} $$
U ovoj jednačini (Gordanov model), $P_0$ je trenutna vrednost akcije, $D_1$ je očekivana dividenda u sledećem periodu, $r$ je zahtevana stopa prinosa investitora, a $g$ je konstantna stopa rasta dividendi. Ovaj model pomaže investitorima da izračunaju „unutrašnju vrednost“ kompanije na osnovu njenih budućih novčanih tokova.
Osnivanje berze 1792. godine transformisalo je način na koji se prikuplja kapital za velike projekte – od izgradnje pruga u 19. veku do razvoja tehnoloških giganata danas. Ono što je počelo kao neformalni dogovor ispod jednog drveta na Vol Stritu, evoluiralo je u kompleksnu digitalnu mrežu koja svakodnevno procesira milijarde dolara, direktno utičući na globalnu ekonomiju i stabilnost država.
