14. Srpanj / 14.07.
Stigli smo do 14. jula, dana kada je u Parizu pala Bastilja i promenila tok svetske istorije, dok je u Srbiji ovaj datum obeležio početak modernog rečnog saobraćaja.
Dana 14. jula 1789. godine stanovnici Pariza zauzeli su tvrđavu Bastilju, što se smatra početkom Francuske revolucije i jednim od najvažnijih događaja u modernoj istoriji Evrope.
Bastilja je bila srednjovekovna tvrđava i zatvor koji je simbolizovao apsolutnu vlast francuskih kraljeva i političku represiju. U vreme napada u njoj se nalazio mali broj zatvorenika, ali njen značaj bio je pre svega simboličan.
Do pobune je došlo usled velikog nezadovoljstva naroda zbog ekonomskih problema, visokih poreza i društvene nejednakosti. Građani su tražili oružje i barut, a zauzimanje Bastilje predstavljalo je otvoreni otpor vlasti.
Pad Bastilje ubrzo je doveo do širenja revolucije širom Francuske, ukidanja feudalnih privilegija i donošenja Deklaracije o pravima čoveka i građanina.
Ovaj događaj je srušio apsolutnu monarhiju i postao je simbol borbe za slobodu, jednakost i prava građana i doneo ideale "Slobode, Jednakosti i Bratstva" (Liberté, Égalité, Fraternité), a njegov uticaj proširio se daleko izvan granica Francuske, inspirišući demokratske pokrete širom sveta.
Pad Bastilje označio je trenutak kada je nezadovoljstvo naroda preraslo u otvorenu borbu za promene. Ovaj događaj nije bio samo početak revolucije, već i prekretnica koja je zauvek promenila odnos između vlasti i građana, postavljajući temelje savremenih demokratskih društava.
1867. - Alfred Nobel: Švedski pronalazač je po prvi put uspešno demonstrirao moć svog novog izuma – dinamita – u jednom kamenolomu u Engleskoj. Iako je izum bio namenjen građevinarstvu, njegova vojna upotreba kasnije je navela Nobela da osnuje čuvenu nagradu za mir. Dalje →
Upotreba kolačića (eng. Cookies). Ovaj sajt koristi kolačiće u cilju analize saobraćaja i poboljšanja korisničkog iskustva. Daljim korišćenjem sajta izjavljujete da se slažete sa upotrebom kolačića.