Na današnji dan - 26. Novembar | Događaji, rođenja i istorija

📅 Dogodilo se na današnji dan

1918. - Podgorička skupština: Velika narodna skupština srpskog naroda u Crnoj Gori donela je istorijsku odluku o zbacivanju kralja Nikole i dinastije Petrovića, te o bezuslovnom ujedinjenju Crne Gore sa Kraljevinom Srbijom. Ovaj događaj bio je temelj za stvaranje zajedničke države južnih Slovena samo nekoliko dana kasnije. Dalje →
1922. - Otvorena Tutankamonova grobnica: Arheolog Hauard Karter ušao je u netaknutu grobnicu mladog faraona u Dolini kraljeva. Ovo otkriće izazvalo je globalnu "egiptomaniju" koja nije zaobišla ni Beograd, gde su se tadašnji intelektualci utrkivali u tumačenju drevnih misterija. Dalje →
1941. - Liban proglasio nezavisnost: Francuska je formalno priznala suverenitet Libana, što je bio važan korak u oslobađanju arapskog sveta, a naša diplomatija je među prvima pozdravila ovaj čin slobodarskog naroda. Dalje →
1942. - Osnovan AVNOJ: U Bihaću je održano prvo zasedanje Antifašističkog veća narodnog oslobođenja Jugoslavije. Postavljeni su temelji nove države koja će obeležiti drugu polovinu 20. veka na Balkanu, uz proklamaciju ravnopravnosti svih naroda. Dalje →
1965. - Francuska lansirala prvi satelit: Lansiranjem satelita "Asteriks", Francuska je postala treća sila u svemiru (posle SSSR-a i SAD). Ovaj uspeh evropske nauke s ponosom je komentarisan u našoj štampi kao dokaz da Evropa ne zaostaje za velesilama. Dalje →

1857. - Ferdinand de Sosir (pomen): Švajcarski lingvista, otac moderne lingvistike, čije teorije o znaku i jeziku i danas "muče" i inspirišu studente filologije u Beogradu i Nišu. Dalje →
1893. - Jovan Palavestra: Srpski pisac i publicista, čije su priče o sarajevskom i beogradskom građanskom društvu dragoceno svedočanstvo o duhu prohujalih vremena. Dalje →
1909. - Ežen Jonesko: Francuski pisac rumunskog porekla i otac "teatra apsurda". NJegove drame poput "Ćelave pevačice" decenijama su na repertoaru Ateljea 212 i drugih naših pozorišta, izazivajući smeh i zapitanost. Dalje →
1939. - Tina Tarner: "Kraljica rokenrola". NJena neverovatna energija i hitovi poput "The Best" postali su zvučna kulisa života mnogih generacija u Srbiji, a njen koncert na stadionu u Zemunu i danas se prepričava kao muzički praznik. Dalje →
1948. - Krešimir Ćosić: Legendarni jugoslovenski košarkaš. Čovek koji je "izmislio modernu košarku" i bio uzor generacijama naših asova od Dalipagića do Jokića. Dalje →

1504. - Izabela I od Kastilje: Moćna španska kraljica koja je finansirala Kolumba. NJena vladavina oblikovala je modernu Španiju, a u našim istorijskim knjigama se pominje kao figura koja je spojila veru i državnu moć. Dalje →
1855. - Adam Mickjevič: Najveći poljski pesnik romantizma. Umro je u Carigradu dok je pomagao u organizovanju snaga za borbu protiv Rusije, a njegova poezija o slobodi uvek je nalazila odjek u srpskim rodoljubivim srcima. Dalje →
1911. - Pol Lafarg (pomen): Francuski socijalista i zet Karla Marksa, autor eseja "Pravo na lenjost", koji je često citiran u našim radničkim i sindikalnim krugovima. Dalje →
1937. - Pelagija Belousova (pomen): Prva supruga Josipa Broza Tita, čija tragična sudbina u staljinističkim čistkama i danas intrigira istraživače naše novije istorije. Dalje →
2023. - Sećanje na vitezove reči: Na dan Jovana Zlatoustog, odajemo počast svim govornicima i piscima koji su svojom rečju branili istinu na Balkanu. Dalje →

Srbija - Dan ujedinjenja Crne Gore i Srbije (pomen): Istorijski datum koji se obeležava u krugovima koji neguju tradiciju zajedništva dva bratska naroda. Dalje →
Svet - Svetski dan borbe protiv gojaznosti: Dan posvećen podizanju svesti o zdravom načinu života, što je tema koju naše zdravstvene ustanove aktivno promovišu kroz preventivne preglede. Dalje →
Indija - Dan ustava: Nacionalni praznik kojim se slavi usvajanje najdužeg pisanog ustava na svetu, podsećajući nas na važnost pravne države. Dalje →
Mongolija - Dan Republike: Nacionalni praznik kojim se slavi proglašenje prve narodne republike u Aziji 1924. godine. Dalje →

Sveti Jovan Zlatousti, patrijarh carigradski: Jedan od najvećih otaca crkve. Zbog svoje besedničke veštine dobio je nadimak "Zlatousti". Sastavio je liturgiju koja se i danas služi u našim hramovima svake nedelje (osim tokom posta). U našem narodu se moli za mudrost i pravu reč, a veruje se da danas ne treba šiti i koristiti oštre predmete. Dalje →
Sveti novomučenik Jovan: Nastavak molitvenog sećanja na svedoka vere iz novije istorije, uz molitvu za mir među pravoslavnim narodima. Dalje →
Sveti prepodobni mučenik Lazar: Podsećanje na svetitelja čija svetlost duha sija kao putokaz vernicima koji se pripremaju za Božićni post. Dalje →
Sveti novomučenik Ignjatije: Sećanje na stradalnika koji je svojom krvlju potvrdio istinitost pravoslavlja na našim prostorima. Dalje →
Sveti mučenik Antonije (pomen): Mučenik koji je stradao braneći svoja uverenja, primer nepokolebljivosti. Dalje →

Sveti Silvestar opat: Osnivač reda silvestrinaca, poznat po strogoći i posvećenosti molitvi. NJegov život u osami inspiracija je za one koji traže dublji duhovni mir. Dalje →
Sveti Konrad iz Konstanca: Biskup koji je tri puta hodočastio u Jerusalim, simbol vernosti i upornosti na putu duhovnog uzdizanja. Dalje →
Sveti Leonard iz Porto Mauricija: Veliki propovednik koji je popularizovao pobožnost "Puta krsta", čiji su tragovi vidljivi u katoličkim crkvama širom Vojvodine. Dalje →
Sveti Siricije (pomen): Papa iz 4. veka koji je radio na utvrđivanju crkvene discipline i tradicije. Dalje →