Na današnji dan - 11. Septembar | Događaji, rođenja i istorija

📅 Dogodilo se na današnji dan

1683. - Bitka kod Beča: Nakon dvomesečne opsade, udružene hrišćanske snage pod komandom poljskog kralja Jana III Sobjeskog porazile su osmansku vojsku velikog vezira Kara Mustafe. Ova pobeda označila je prekretnicu – od tog trenutka Turci su prestali da budu pretnja srcu Evrope, a započelo je polako povlačenje Osmanlija sa Balkana. Dalje →
1914. - Pobeda u bici na Marni: Francuske i britanske snage zaustavile su nemačko napredovanje ka Parizu u Prvom svetskom ratu. Ova bitka je uništila nemački plan za brzu pobedu i uvela svet u iscrpljujući rovovski rat. Dalje →
1922. - Proglašen britanski mandat u Palestini: Liga naroda je i formalno poverila upravljanje Palestinom Velikoj Britaniji, čime su posejani koreni budućih decenijskih sukoba na Bliskom istoku. Dalje →
1973. - Vojni puč u Čileu: Vojska predvođena generalom Augustom Pinočeom, uz podršku SAD, zbacila je demokratski izabranog predsednika Salvadora Aljendea. Aljende je stradao u predsedničkoj palati, a Čile je utonuo u decenije surove diktature, što je ostavilo dubok trag u svesti levice širom sveta, uključujući i Jugoslaviju. Dalje →

1524. - Pjer de Ronsar: Francuski pesnik, "princ pesnika" i vođa "Plejade". Njegovi stihovi o ljubavi i prolaznosti života uticali su na razvoj evropske lirike i bili su uzor renesansnim autorima. Dalje →
1885. - D. H. Lorens: Engleski pisac, autor čuvenih romana "Ljubavnik ledi Četerli" i "Sinovi i ljubavnici". Zbog svojih slobodnih opisa ljudske seksualnosti, njegova dela su dugo bila cenzurisana, ali su izvršila ogroman uticaj na modernu književnost. Dalje →
1917. - Ferdinand Markos: Dugogodišnji predsednik Filipina čija je vladavina bila obeležena autoritarnošću, ali i značajnim infrastrukturnim projektima, sve do njegovog pada u "Narodnoj revoluciji" 1986. godine. Dalje →
1935. - German Titov: Sovjetski kosmonaut, drugi čovek u svemiru (nakon Gagarina) i najmlađa osoba koja je ikada letela u orbitu (sa nepunih 26 godina). Dalje →
1945. - Franc Bekenbauer: "Kajzer Franc". Legendarni nemački fudbaler i trener, jedan od retkih koji je osvojio Svetsko prvenstvo i kao igrač i kao selektor. Njegova elegancija na terenu ostala je neprevaziđen uzor defanzivcima širom sveta. Dalje →
1977. - Ludakris (Ludacris): Američki reper i glumac, poznat po hitovima s početka 2000-ih i ulogama u serijalu "Paklene ulice", izuzetno popularan među mlađom publikom i u našim klubovima. Dalje →

1823. - Dejvid Rikardo: Engleski ekonomista, jedan od najuticajnijih klasičnih ekonomista uz Adama Smita. Njegova teorija o komparativnim prednostima i danas je temelj svetske trgovine. Dalje →
1971. - Nikita Hruščov: Lider SSSR-a koji je nasledio Staljina i započeo proces "destaljinizacije". Njegov mandat obeležili su Kubanska raketna kriza, ali i otopljavanje odnosa sa Titovom Jugoslavijom nakon "Beogradske deklaracije". Dalje →
2003. - Ana Lind: Švedska ministarka spoljnih poslova koja je ubijena u atentatu u Stokholmu. Bila je veliki zagovornik evropskih integracija i ljudskih prava. Dalje →
2009. - Gertruda Bel (pomen): Podsećanje na avanturiste i arheologe koji su kroz istoriju povezivali Istok i Zapad. Dalje →
2023. - Sećanje na vitezove mira: Na godišnjicu 11. septembra, odajemo poštu svim žrtvama nasilja i terora, uz nadu da dijalog može pobediti mržnju. Dalje →

Etiopija - Enkutatash (Etiopska Nova godina): Po njihovom kalendaru, ovo je dan kada se slavi novi početak i proleće, obeležen cvećem i tradicionalnim pesmama. Dalje →
Katalonija - Diada (Nacionalni dan Katalonije): Sećanje na pad Barselone 1714. godine, dan koji katalonski narod koristi za isticanje svog kulturnog i političkog identiteta. Dalje →
SAD - Dan patriota (Patriot Day): Dan sećanja na žrtve napada 11. septembra, uz polaganje venaca i minute ćutanja širom zemlje. Dalje →
Srbija (neformalno) - Dan "Rikardove razmene": Povod za diskusije o ekonomskoj saradnji i slobodnoj trgovini u savremenom svetu. Dalje →

Usekovanje glave Svetog Jovana Krstitelja: (Praznuje se po julijanskom kalendaru). Jedan od najtužnijih praznika u hrišćanstvu, dan kada je po naredbi cara Iroda posečen najveći među prorocima. U srpskom narodu je ovo strogi posni dan – ne jede se i ne pije ništa crveno (što podseća na krv), a mnogi izbegavaju i rad nožem. Dalje →
Sveti mučenici makedonski: Molitveno sećanje na stradalnike sa juga koji su postradali u istorijskim previranjima. Dalje →
Sveti novomučenik Jovan: Podsećanje na žrtve vere iz novije istorije na Balkanu. Dalje →
Sveti prepodobni mučenik Lazar: Sećanje na podvižnika koji je život dao za pravoslavlje. Dalje →
Sveti prepodobni Teoctist: Podvižnik koji je živeo u tišini i molitvi, uzor smirenja. Dalje →

Sveti Prot i Hijacint: Braća mučenici iz rane crkve (3. vek), koji su postradali u Rimu zbog odbijanja da se odreknu hrišćanstva. Dalje →
Sveti Pafnucije: Egipatski biskup i isposnik koji je preživeo progone i bio jedan od najvažnijih glasova na Prvom vaseljenskom saboru u Nikeji. Dalje →
Sveti Ivan Gabrijel Perbojre: Francuski misionar u Kini koji je postradao kao mučenik u 19. veku, prvi svetac sa teritorije Kine. Dalje →
Blažena Marija od Isusa: Redovnica iz 17. veka, poznata po svojim mističnim spisima i duhovnoj snazi. Dalje →