Na današnji dan 1958. godine, američka podmornica na nuklearni pogon USS Nautilus postigla je neverovatan poduhvat: postala je prvo plovilo koje je stiglo do Geografskog severnog pola. Putujući duboko ispod arktičkog leda u okviru strogo poverljive misije "Operation Sunshine", Nautilus je dokazao da su nuklearni pogon i napredna navigacija otvorili potpuno nove puteve preko (i ispod) planete.
Naučna osnova ovog uspeha leži u nuklearnoj propulziji i inercijalnoj navigaciji. Za razliku od dizel-električnih podmornica koje su morale da izranjaju radi vazduha, nuklearni reaktor je omogućio Nautilusu da ostane zaronjen nedeljama, koristeći malu količinu uranijuma za generisanje ogromne snage.
Glavna formula (Nuklearna fisija i energija):
$$ E = \Delta m \cdot c^2 $$
U reaktoru podmornice, jezgra uranijuma-235 se cepaju, a mala razlika u masi ($\Delta m$) pretvara se u toplotu. Ta toplota pretvara vodu u paru koja pokreće turbine. Ključni inženjerski izazov bio je razvoj S5W reaktora koji je bio dovoljno kompaktan da stane u trup podmornice, a opet dovoljno snažan da obezbedi pogon i električnu energiju za sisteme za održavanje života (proizvodnju kiseonika i prečišćavanje vode).
Drugi ključni izazov bila je navigacija. Na samom Severnom polu, klasični magnetni kompasi postaju neupotrebljivi. NASA i mornarica su razvile inercijalni navigacioni sistem (SINS) koji koristi žiroskope i akcelerometre za precizno praćenje kretanja bez kontakta sa spoljnim svetom ili satelitima (koji tada nisu ni postojali).
Pored tehnologije, ovaj datum je značajan za oceanografiju. Nautilus je tokom prolaska vršio kontinuirano sonarno mapiranje dna Arktičkog okeana, otkrivajući planinske vence i dubine koje su do tada bile potpuna nepoznanica pod večitim ledom.
Prolazak Nautilusa 3. avgusta zauvek je promenio stratešku sliku sveta i postavio temelje za moderno korišćenje nuklearne energije u ekstremnim okruženjima.
