Na današnji dan 1971. godine, tokom misije Apolo 15, astronauti Dejv Skot i Džejms Irvin postali su prvi ljudi koji su se vozili po površini Meseca koristeći Lunar Roving Vehicle (LRV). Ovaj događaj je transformisao lunarnu istraživačku misiju iz statičnog posmatranja u pravu terensku geološku ekspediciju, omogućivši naučnicima da pokriju mnogo veće razdaljine i prikupe uzorke sa različitih geoloških formacija.
Naučna osnova lunarnog vozila leži u mehanici kretanja po regolitu (lunarnoj prašini) i ekstremnom termičkom inženjerstvu. LRV je morao da funkcioniše u uslovima gde je gravitacija šest puta slabija nego na Zemlji, a temperatura varira za više od 200 stepeni, i to bez atmosferskog hlađenja.
Glavna formula (Snaga potrebna za kretanje):
$$ P = (mg \cdot \sin\theta + f \cdot mg \cdot \cos\theta + \frac{1}{2} \rho A v^2 C_d + ma) \cdot v $$
Na Mesecu, pošto je $\rho = 0$ (nema atmosfere), otpor vazduha nestaje, pa snaga ($P$) zavisi isključivo od savladavanja nagiba ($\theta$), trenja kotrljanja ($f$) i ubrzanja ($a$) u uslovima smanjene gravitacije ($g$). Inženjeri su koristili točkove od čelične mreže umesto gume, jer bi se guma u vakuumu i na ekstremnim temperaturama raspala ili eksplodirala.
Pored transporta, ovaj datum je značajan za planetarnu geologiju. Tokom ove vožnje, astronauti su pronašli čuvenu "Stenu postanja" (Genesis Rock), uzorak anortozita star oko 4,1 milijardu godina. Analiza ovog kamena je potvrdila da je rana kora Meseca bila sačinjena od magmatskog okeana.
Formula za radioaktivno datiranje (Metoda rubidijum-stroncijum):
$$ \frac{{}^{87}\text{Sr}}{{}^{86}\text{Sr}} = \left( \frac{{}^{87}\text{Sr}}{{}^{86}\text{Sr}} \right)_0 + \frac{{}^{87}\text{Rb}}{{}^{86}\text{Sr}} (e^{\lambda t} - 1) $$
Ova jednačina omogućava geolozima da odrede starost stena ($t$) mereći odnos izotopa. Zahvaljujući mobilnosti koju je pružio rover 31. jula, nauka je dobila neoborive dokaze o tome kako se Mesec hladio i formirao svoju čvrstu površinu.
