Na današnji dan 1975. godine, u jeku Hladnog rata, dogodilo se istorijsko "rukovanje u svemiru" – prvo spajanje američke letelice Apolo i sovjetske letelice Sojuz. Ovaj događaj, poznat kao misija ASTP (Apollo-Soyuz Test Project), bio je prvi međunarodni svemirski let s posadom i označio je početak kraja svemirske trke, pretvarajući orbitu u mesto saradnje umesto rivalstva.
Naučna osnova ovog poduhvata zahtevala je rešavanje problema kompatibilnosti sistema. Dve nacije su koristile različite atmosfere u kabinama (Amerikanci čist kiseonik pod niskim pritiskom, Sovjeti mešavinu azota i kiseonika pod normalnim pritiskom) i različite sisteme za spajanje.
Glavna formula (Orbitalno manevrisanje):
$$ \Delta v = I_{sp} \cdot g_0 \cdot \ln \left( \frac{m_0}{m_f} \right) $$
Ova Ciolkovski jednačina rakete bila je ključna za oba tima kako bi precizno izračunali potrebnu promenu brzine ($\Delta v$) za sinhronizaciju orbita. Da bi se dva objekta spojila u svemiru, njihove orbitalne brzine i visine moraju biti identične u trenutku kontakta, što zahteva kompleksne proračune relativne mehanike.
Inženjeri su morali da konstruišu poseban modul za pristajanje koji je služio kao vazdušna komora. Ovaj modul je omogućavao astronautima i kosmonautima da postepeno prilagode pritisak i sastav vazduha dok prelaze iz jedne letelice u drugu, sprečavajući dekompresionu bolest (kesonsku bolest).
Ova misija je postavila tehničke standarde za međunarodno spasavanje u svemiru i direktno je trasirala put za program Šatl-Mir, a kasnije i za izgradnju Međunarodne svemirske stanice (ISS), koja danas funkcioniše kao jedinstven globalni naučni laboratorij.
