Na današnji dan 1856. godine rođen je Nikola Tesla, jedan od najblistavijih umova u istoriji nauke, čiji su pronalasci postavili temelje savremene elektroenergetike i bežičnih komunikacija. Iako se često slavi kao "čovek koji je osvetlio svet", njegov doprinos se proteže daleko izvan same sijalice – on je ukrotio naizmeničnu struju i predvideo svet povezan nevidljivim mrežama informacija.
Naučna osnova Teslinog rada počiva na elektromagnetnoj indukciji i konceptu obrtnog magnetnog polja. Tesla je shvatio da se korišćenjem više faza naizmenične struje može stvoriti magnetno polje koje se rotira, što omogućava rad elektromotora bez potrebe za komutatorima koji varniče (glavni problem tadašnjih jednosmernih motora).
Glavna formula (Magnetni fluks i indukcija):
$$ \Phi = B \cdot A \cdot \cos(\theta) $$
Ova formula opisuje magnetni fluks ($\Phi$), gde je $B$ magnetna indukcija, $A$ površina kroz koju polje prolazi, a $\theta$ ugao između linija polja i normale na površinu. Promena ovog fluksa u vremenu, prema Faradejevom zakonu, indukuje elektromotornu silu, što je princip na kojem rade Teslini generatori i transformatori.
Tesla je takođe istraživao rezonanciju – fenomen u kojem sistem osciluje maksimalnom amplitudom na određenoj frekvenciji. Njegov čuveni Teslin transformator koristi ovaj princip za proizvodnju struja ekstremno visokog napona i visoke frekvencije, što je bio prvi korak ka bežičnom prenosu energije i radio-tehnologiji.
Njegova vizija "Svetskog sistema" za bežični prenos energije i informacija, iako nije u potpunosti ostvarena za njegovog života, danas se ogleda u svakom pametnom telefonu i Wi-Fi ruteru koji koristimo.
