Na današnji dan 1770. godine, istraživač Džejms Kuk i posada broda Endeavour otkrili su Veliki koralni greben na najteži mogući način — tako što su se nasukali na njega. Ovaj događaj je umalo bio fatalan za ekspediciju, ali je doveo do prvog detaljnog naučnog opisa najveće žive strukture na planeti. Kuk je proveo nedelje popravljajući brod, što je dalo priliku prirodnjacima na brodu, poput Džozefa Benksa, da prouče fascinantni svet koralnih polipa.
Naučna osnova ovog ekosistema leži u simbiozi i hemiji kalcijum-karbonata. Greben nije samo stena, već kolonija milijardi sićušnih organizama zvanih polipi koji grade zajednički skelet.
Glavna formula (Precipitacija kalcijum-karbonata):
$$ Ca^{2+} + 2HCO_3^- \leftrightarrow CaCO_3 + CO_2 + H_2O $$
U ovom hemijskom procesu, polipi izvlače jone kalcijuma i bikarbonata iz morske vode kako bi formirali čvrsti $CaCO_3$ (krečnjak) koji čini strukturu grebena. Ovaj proces je u direktnoj vezi sa pH vrednošću okeana; ako voda postane previše kisela (usled rasta $CO_2$), jednačina se pomera ulevo, što dovodi do rastvaranja grebena.
Ključ opstanka grebena je simbioza sa algama zooxanthellae. One žive unutar tkiva polipa i putem fotosinteze mu obezbeđuju do 90% energije, dok polip njima pruža zaštitu i sirovine za rast. Kada je temperatura vode previsoka, polipi izbacuju alge, što dovodi do fenomena poznatog kao "izbeljivanje korala".
Nasukavanje broda Endeavour 1770. godine pretvorilo je navigacionu katastrofu u biološko otkriće veka. Veliki koralni greben je danas ključan za razumevanje biodiverziteta i klimatskih promena, podsećajući nas na krhku ravnotežu između hemije okeana i života koji u njemu buja.
