Na današnji dan 1844. godine, Semjuel Morze je poslao prvu zvaničnu telegrafsku poruku na liniji između Vašingtona i Baltimora. Poruka je glasila: "Šta je Bog stvorio?" (What hath God wrought?). Iako su eksperimenti sa strujom postojali i ranije, ovaj trenutak je označio rođenje telekomunikacija. Prvi put u istoriji, informacija je putovala brže od konja, voza ili bilo kog fizičkog prenosioca, pretvarajući planetu u povezani nervni sistem.
Naučna osnova telegrafa leži u elektromagnetizmu i upotrebi binarnog koda. Morze je shvatio da se električni impulsi mogu koristiti za zatvaranje strujnog kola na daljinu, gde bi elektromagnet na drugom kraju pomerao pisaljku ili proizvodio zvuk.
Glavna formula (Omov zakon):
$$ I = \frac{V}{R} $$
U ovoj osnovnoj jednačini elektrotehnike, $I$ je jačina struje, $V$ je napon, a $R$ je električni otpor. Da bi signal stigao na veliku udaljenost bez gubljenja snage usled otpora žice, Morze je morao da koristi releje — uređaje koji koriste slab ulazni signal da bi aktivirali lokalno napajanje i "osvežili" impuls za dalji put.
Morzeova azbuka, koja koristi kombinaciju tačaka i crta, bila je genijalan primer rane kompresije podataka. Najčešće korišćena slova u engleskom jeziku (poput slova "E") dobila su najkraće kodove, čime se maksimizovala brzina prenosa.
Događaj iz 1844. godine postavio je temelje za sve buduće mreže, od telefona do interneta. Princip pretvaranja slova u binarne impulse (struja teče / ne teče) direktni je predak digitalne logike koju koriste današnji procesori (1 i 0).
