Na današnji dan 1994. godine, kraljica Elizabeta II i predsednik Fransoa Miteran zvanično su otvorili Evrotunel (Channel Tunnel), jedan od najambicioznijih građevinskih poduhvata u istoriji. Tunel se proteže ispod Lamanša u dužini od oko 50 kilometara, od kojih je 38 kilometara pod morskim dnom, što ga čini najdužom podvodnom deonicom na svetu. Ovaj projekat je bio trijumf preciznog inženjerstva, jer su mašine za kopanje krenule sa obe strane obale i srele se u sredini sa odstupanjem od svega nekoliko centimetara.
Naučna osnova izgradnje Evrotunela oslanjala se na naprednu geologiju i proračun statičkog pritiska stena. Inženjeri su izabrali sloj "plave krede" (Chalk Marl), koji je nepropustan za vodu i dovoljno mekan za kopanje, ali stabilan pod ogromnim pritiskom vodenog stuba iznad.
Glavna formula (Hidrostatički pritisak):
$$ P = \rho \cdot g \cdot h $$
U ovoj jednačini, $P$ je pritisak koji deluje na tunel, $\rho$ (ro) je gustina morske vode, $g$ je gravitaciono ubrzanje, a $h$ je dubina ispod površine mora. Konstrukcija je morala da izdrži ne samo pritisak stena, već i pritisak vode koji na maksimalnoj dubini od 75 metara ispod nivoa mora dostiže ogromne vrednosti.
Sistem se zapravo sastoji od tri paralelna tunela: dva za saobraćaj vozova i jednog manjeg, uslužnog tunela u sredini, koji služi za ventilaciju i evakuaciju u hitnim slučajevima. Otvaranje 1994. godine drastično je skratilo vreme putovanja između Londona i Pariza na samo 2 sata i 16 minuta, dokazujući da se uz pomoć precizne fizike i geodetskog pozicioniranja mogu savladati i najteže prirodne barijere.
