Na današnji dan 1881. godine rođen je Pjer Tejar de Šarden, jedinstvena figura u istoriji nauke koja je pokušala da premosti jaz između paleontologije i filozofije. Kao jedan od otkrivača "Pekinškog čoveka", on je proveo decenije proučavajući evoluciju u prašini iskopina, ali je njegov najfascinantniji doprinos bio koncept noosfere. De Šarden je tvrdio da, baš kao što je Zemlja dobila atmosferu i biosferu, razvoj ljudske inteligencije stvara novi sloj oko planete – sferu misli i kolektivne svesti koja će se jednog dana tehnološki i duhovno ujediniti.
Naučna osnova njegovog rada u paleontologiji oslanjala se na stratigrafiju i biometrijsku analizu fosila kako bi se precizno odredilo mesto hominida u evolucionom stablu.
Glavna formula (Zakon alometrije u paleontologiji):
$$ y = bx^a $$
U ovoj jednačini, $x$ i $y$ predstavljaju veličine dva različita dela tela (na primer, zapreminu lobanje u odnosu na ukupnu masu tela), $b$ je konstanta, a $a$ je eksponent rasta. Pomoću ove formule, paleontolozi poput De Šardena mogli su da zaključe da li je povećanje mozga kod fosilnih predaka bilo samo posledica rasta tela ili stvarni skok u kognitivnom razvoju.
Njegova vizija iz 1881. godine (i kasniji spisi) danas se često citira kao proročanstvo interneta. On je verovao da će čovečanstvo, kroz sve veću povezanost i razmenu informacija, dostići "tačku Omega" – stanje maksimalne kompleksnosti i svesti. Iako su njegovi radovi svojevremeno bili kontroverzni, on je ostao zapamćen kao naučnik koji je u biologiji video pravac, a ne samo slučajnost, inspirišući generacije da razmišljaju o tome kako tehnologija menja samu suštinu ljudskog bića.
